eBooks „ Ali“
Es wurden 135 eBooks für den Suchbegriff „ Ali“ gefunden.
Manfred Röseler
Najboljše darilo
Best.-Nr. 031-28
- Kurzgeschichte
- Slowenisch
- 645 Wörter
- Keine Altersempfehlung
- 50
Za mnogo Ijudi je božič praznik družine, skupnosti in daril, priložnost, da drug drugega razveselimo. Za druge ljudi je božič praznik samote, za nekatere celo praznik obupa. Prav zaradi tega število dejanj iz obupa v tem času iz leta v leto silovito narašča. To je žalostna bilanca. Kaže nam, da veliko ljudi sploh še ni spoznalo pravega smisla božiča.Božič kaže na veliko darilo, ki nam ga ponuja Bog. Vsa darila, ki jih lahko podarimo, niso nič v primerjavi z velikim darilom Boga za nas. Njegova vrednost je neskončno velika. Naše življenje naredi novo, vredno življenja in I logalo.Bog ne pozna zgolj naše želje, ampak tudi naše resnične potrebe. Ve, da smo zaradi svojega greha popolnoma zadolženi. To ni finančni dolg, ampak dolg pri Bogu zaradi naše neposlušnosti. Dolgove pri banki lahko ponavadi v sprejemljivem času poravnamo s finančnim načrtom. Svojih dolgov pred Bogom nikakor ne moremo poravnati ali celo z lastnim trudom povrniti. Ločujejo nas od Boga. Pri Izaiju 59,2 lahko beremo: »Pačpa so vaše krivde postale pregrade med vami in vašim Bogom...«... [mehr]
Stichwörter: Najboljše, darilo, mnogo, praznik, veliko, velikim, resnične, popolnoma
Kostenlos
Engel Fatima
FATIMA
Der Weg eines Engels
- Religion
- Deutsch
- 12474 Wörter
- Keine Altersempfehlung
- 6
Und wenn ich darüber schreiben würde, was ich alles in dem Geiste und den Himmeln gesehen habe, dann müsste ich Tausende von Seiten schreiben.
Nämlich davon, wie alles angefangen hat, davon, wie immer meine Rippen ungleich geschlagen haben, wie ich mehrfach geistig gestorben bin. Wie ich keine Kraft mehr hatte, um zu kämpfen. Davon, wie ich durch die Zeit gereist bin, im Koran die fehlenden zwei Kapitel gelesen habe, davon, wie ich den Propheten Jesus und dem Mohammad begegnet bin, und wie sich Ali und Jesus, in Form von Licht in mich hineingesetzt und mir meine Zahnnerven gezogen haben.
Aber nein - das Schönste war, dem Erzengel Gabriel zu begegnen, in Form eines Menschen mit Flügeln. Eine so wunderbare Begegnung vergisst man nie. Nie! Bestenfalls sehen wir uns ja alle irgendwann einmal wieder, nur bin ich in diesem Leben auch meinen Verstorbenen begegnet.
In diesem Buch sind Begegnungen und Ereignisse eines Menschen während der zurückliegenden Jahre verfasst - voller Schmerz, Krankheit und Freude. [mehr]
Stichwörter: Fatima, Heiliger Geist, jesus christus, Engel, Liebe, Bibel, koran, Leib christi, islam, Engel Fatima, Geist der Wahrheit, christtum, Oberhaupt der Katholischen Kirche, kirche, gott, gottes Heiliger boden, die Liebe, engel der Wahrheit, reinheit, Tara [mehr]
9,99 €
Ivan Despotovic
Bezazlene priče / Innocent stories
priče iz običnog života / stories from common life
- Kurzgeschichte
- Serbisch
- 22102 Wörter
- Ab 18 Jahren
- 4
Nasuprot sporadičnim i ne do kraja razrađenim aluzijama na neka od opštih mesta života u Srbiji devedesetih ili nultih (večiti studenti, nevladine organizacije, studentski kampovi i seminari, popovi na ulicama, flertovi u školskim zbornicama, silovanja na periferiji , plusvet tabloidske štampe), stoji dublja i temeljnija kritika koju ova proza upućuje socijalnom tretmanu seksualnosti.
Pažljivom čitanju neće promaći da je pogon zapleta svih priča zapravo erotski, a da su junaci stavljeni pred zadatak dvostruke inicijacije – socijalne i seksualne. Više ili manje svesno praćenje povezanosti i uslovljenosti ove dve inicijacije, dalo je najbolje priče ove zbirke. Tek kada osvoje erotsku kompentenciju ili je nekom podare, junaci su dorasli opštoj društvenoj razmeni dobara, socijalno su prepoznati i uključeni u složene režime socijalne pokretljivosti. Recimo – bivaju izlečeni (Oslobađanje), napreduju u karijeri (Polusvet), ili pronalaze razumevanje malograđanske sredine (Bara). Jasno je da je ovakav ishod socijalne inicijacije tretiran ironijski i diskretno satirično. Nepisana ali aktivna pravila društva poništavaju auru bezazlenosti erotskog, prevodeći je u pornografiju, zločin, silovanje, bizarne flertove, neželjenu trudnoću i konačno - prozaičnu malograđansku rutinu braka. Ako je izolovani junak na početku zbirke bio senka jednog društva čijim gradom u sred bela dana šetaju crne mantije, inicirani junak na kraju zbirke otkriva samo društvo kao senku, kao brlog senki. Tako je osnovni utisak ovih priča pronicljiva melanholija neuspelog odrastanja. Ne približavajući se junacima, niti ih uzimajući u zaštitu, pripovedač nas ostavlja u grotesknom svetu koji ne prepoznaje elemente svog samourušavanja.
Dijagnoza o gubitku bezazlenosti, svoju punu težinu dobija u pričama koje dopuštaju da se nasluti potisnuta kreativna snaga bezazlenog. Da je tabuisana suština erotskog zapravo kosmički čin zasnivanja života, i da je ljubav o kojoj se više ne sme pisati i govoriti neposredno, pa se više i ne dešava neposredno, istinska vrednost i pokretač života, duha i tela, pokazuju dve, po meni, najuspelije priče ove zbirke – Sonja i Susret te vrste. U njima, za razliku od ostalih priča, junaci okruženi prozaičnim životom doživljavaju susret te vrste, naime suočenje sa silom života jačom od mehanizama sumnje i represije. Dvosmislenost ironije u njima dopušta da i na manifestnu površinu teksta izbije ono što je nebanalna stvaralačka i životna radost, i pokretač ove proze.
Tako junak priče Sonja, u četrdesetim godinama doživljava nalet sećanja na viteške početke ljubavi sa tada idealizovanom i nedostupnom Sonjom, da bi se na kraju priče ovi talasi sećanja motivisali, nenametljivo, njihovom sinhronošću sa začetkom novog života u Sonjinom telu. Isto tako, u priči Susret te vrste, susret traktoriste sa vanzemaljcima, u cilju oplodnje vanzemaljke nadzemaljske lepote, zapravo je suret sa vanzemaljskim kao numinoznim koje na trenutak oplemeni percepciju i život traktoriste na kraju sveta.
... Drugo poetičko pitanje koje se u savremenoj kritici proze povremeno evocira, a može se postaviti i povodom ove zbirke, jeste može li se danas pisati bez ironije? Naime, veliko je pitanje da li se, po davnoj Ekovoj prognozi, više ne može neposredno izjaviti ljubav, ali i bilo šta drugo, a da to ne zvuči banalno, istrošeno, nezrelo i redundantno. Drugi način mišljenja, međutim, mogao bi biti onaj zahtev koji Sloterdajk upućuje epohi praznih anđela i civilizaciji poslednjih ljudi, upravo onih koji se neće ponoviti, re-produkovati, pa kaže da nam „nedostaju sredstva da se u ofanzivnom jeziku reformuliraju ideje dobrog života“. Taj ofanzivni jezik ideja dobrog života svakako ne mora posezati za ironijom kao vidom defanzivnog i reaktivnog govora zrele, stare i umorne civilizacije ili društva. Ofanzivni jezik znači i bezazleni jezik - jezik direktnog, angažovanog, ličnog i odgovornog govora, govor zrelosti koja ne oseća umor. S obzirom da u svakom stvaranju volim da vidim to – stvaranje, kreaciju, ono čemu to stvaranje govori DA u sistemu pojmova i vrednosti koje smo kao civilizacija izgradili, ja u ovoj zbirci izdvajam one ređe, ali autentične delove koji uspevaju da se prepuste užitku u svetu i tekstu. Činim to zato što je nesumnjivo da autorova rečenica baš u tim delovima uspeva da dotakne i dosegne stil, istinski stil kao kategoriju koja verovatno najviše strada u savremenoj prozi, i to posebno onoj kratkoj. Naime, osnovna i objektivna zamerka koja se može uputiti ovoj zbirci jeste nestabilna sintaksa, nestrpljenje u jeziku, koji, posebno u uvodnim pričama zbirke, odnegovanom čitaocu mogu biti barijera za nesmetanu komunikaciju sa svetom ovih priča, koji zadržava svoj luksuz, čaroliju, vrtoglavicu, i privlačnost. [mehr]
Stichwörter: Bezazlene, priče, Knjaževac, Miljković, Despotovic
Kostenlos
Иван Десопотовић
Безазлене приче / Innocent stories
необичне приче о обичном / uncommon stories about common
- Kurzgeschichte
- Serbisch
- 22148 Wörter
- Ab 18 Jahren
- 5
Književni klub B. Miljković, Knjaževac, izdao je početkom godine neobičnu knjigu iz naslova, zbirku relativno kratkih proza. Nasuprot sporadičnim i ne do kraja razrađenim aluzijama na neka od opštih mesta života u Srbiji devedesetih ili nultih (večiti studenti, nevladine organizacije, studentski kampovi i seminari, popovi na ulicama, flertovi u školskim zbornicama, silovanja na periferiji , plusvet tabloidske štampe), stoji dublja i temeljnija kritika koju ova proza upućuje socijalnom tretmanu seksualnosti.
Pažljivom čitanju neće promaći da je pogon zapleta svih priča zapravo erotski, a da su junaci stavljeni pred zadatak dvostruke inicijacije – socijalne i seksualne. Više ili manje svesno praćenje povezanosti i uslovljenosti ove dve inicijacije, dalo je najbolje priče ove zbirke. Tek kada osvoje erotsku kompentenciju ili je nekom podare, junaci su dorasli opštoj društvenoj razmeni dobara, socijalno su prepoznati i uključeni u složene režime socijalne pokretljivosti. Recimo – bivaju izlečeni (Oslobađanje), napreduju u karijeri (Polusvet), ili pronalaze razumevanje malograđanske sredine (Bara). Jasno je da je ovakav ishod socijalne inicijacije tretiran ironijski i diskretno satirično. Nepisana ali aktivna pravila društva poništavaju auru bezazlenosti erotskog, prevodeći je u pornografiju, zločin, silovanje, bizarne flertove, neželjenu trudnoću i konačno - prozaičnu malograđansku rutinu braka. Ako je izolovani junak na početku zbirke bio senka jednog društva čijim gradom u sred bela dana šetaju crne mantije, inicirani junak na kraju zbirke otkriva samo društvo kao senku, kao brlog senki. Tako je osnovni utisak ovih priča pronicljiva melanholija neuspelog odrastanja. Ne približavajući se junacima, niti ih uzimajući u zaštitu, pripovedač nas ostavlja u grotesknom svetu koji ne prepoznaje elemente svog samourušavanja.
Dijagnoza o gubitku bezazlenosti, svoju punu težinu dobija u pričama koje dopuštaju da se nasluti potisnuta kreativna snaga bezazlenog. Da je tabuisana suština erotskog zapravo kosmički čin zasnivanja života, i da je ljubav o kojoj se više ne sme pisati i govoriti neposredno, pa se više i ne dešava neposredno, istinska vrednost i pokretač života, duha i tela, pokazuju dve, po meni, najuspelije priče ove zbirke – Sonja i Susret te vrste. U njima, za razliku od ostalih priča, junaci okruženi prozaičnim životom doživljavaju susret te vrste, naime suočenje sa silom života jačom od mehanizama sumnje i represije. Dvosmislenost ironije u njima dopušta da i na manifestnu površinu teksta izbije ono što je nebanalna stvaralačka i životna radost, i pokretač ove proze.
Tako junak priče Sonja, u četrdesetim godinama doživljava nalet sećanja na viteške početke ljubavi sa tada idealizovanom i nedostupnom Sonjom, da bi se na kraju priče ovi talasi sećanja motivisali, nenametljivo, njihovom sinhronošću sa začetkom novog života u Sonjinom telu. Isto tako, u priči Susret te vrste, susret traktoriste sa vanzemaljcima, u cilju oplodnje vanzemaljke nadzemaljske lepote, zapravo je suret sa vanzemaljskim kao numinoznim koje na trenutak oplemeni percepciju i život traktoriste na kraju sveta.
... Drugo poetičko pitanje koje se u savremenoj kritici proze povremeno evocira, a može se postaviti i povodom ove zbirke, jeste može li se danas pisati bez ironije? Naime, veliko je pitanje da li se, po davnoj Ekovoj prognozi, više ne može neposredno izjaviti ljubav, ali i bilo šta drugo, a da to ne zvuči banalno, istrošeno, nezrelo i redundantno. Drugi način mišljenja, međutim, mogao bi biti onaj zahtev koji Sloterdajk upućuje epohi praznih anđela i civilizaciji poslednjih ljudi, upravo onih koji se neće ponoviti, re-produkovati, pa kaže da nam „nedostaju sredstva da se u ofanzivnom jeziku reformuliraju ideje dobrog života“. Taj ofanzivni jezik ideja dobrog života svakako ne mora posezati za ironijom kao vidom defanzivnog i reaktivnog govora zrele, stare i umorne civilizacije ili društva. Ofanzivni jezik znači i bezazleni jezik - jezik direktnog, angažovanog, ličnog i odgovornog govora, govor zrelosti koja ne oseća umor. S obzirom da u svakom stvaranju volim da vidim to – stvaranje, kreaciju, ono čemu to stvaranje govori DA u sistemu pojmova i vrednosti koje smo kao civilizacija izgradili, ja u ovoj zbirci izdvajam one ređe, ali autentične delove koji uspevaju da se prepuste užitku u svetu i tekstu. Činim to zato što je nesumnjivo da autorova rečenica baš u tim delovima uspeva da dotakne i dosegne stil, istinski stil kao kategoriju koja verovatno najviše strada u savremenoj prozi, i to posebno onoj kratkoj. Naime, osnovna i objektivna zamerka koja se može uputiti ovoj zbirci jeste nestabilna sintaksa, nestrpljenje u jeziku, koji, posebno u uvodnim pričama zbirke, odnegovanom čitaocu mogu biti barijera za nesmetanu komunikaciju sa svetom ovih priča, koji zadržava svoj luksuz, čaroliju, vrtoglavicu, i privlačnost. [mehr]
Stichwörter: Безазлене, Приче, Књажевац, Деспотовић, Миљковић
Kostenlos
Joseph Conrad
Lord Jim
- Belletristik
- Englisch
- 129220 Wörter
- Ab 8 Jahren
- 159
- 2
Lord Jim is a novel by Joseph Conrad. Jim a young British seaman becomes first mate on the Patna, a ship full of pilgrims travelling to Mecca for the hajj. When the ship starts rapidly taking on water and disaster seems imminent, Jim joins his captain and other crew members in abandoning the ship and its passengers. A few days later, they are picked up by a British ship. However, the Patna and its passengers are later also saved, and the reprehensible actions of the crew are exposed. The other participants evade the judicial court of inquiry, leaving Jim to the court alone. The court strips him of his navigation command certificate for his dereliction of duty. Jim is angry with himself, both for his moment of weakness, and for missing an opportunity to be a 'hero'.
At the trial, he meets Charles Marlow, a sea captain, who in spite of his initial misgivings over what he sees as Jim's moral unsoundness, comes to befriend him, for he is "one of us". Marlow later finds Jim work as a ship chandler's clerk. Jim tries to remain incognito, but whenever the opprobrium of the Patna incident catches up with him, he abandons his place and moves further east.
Later, Marlow's friend Stein suggests placing Jim as his factor in Patusan, a remote inland settlement with a mixed Malay and Bugis population, where Jim's past can remain hidden. While living on the island he acquires the title 'Tuan' ('Lord'). Here, Jim wins the respect of the people and becomes their leader by relieving them from the predations of the bandit Sherif Ali and protecting them from the corrupt local Malay chief, Rajah Tunku Allang. Jim wins the love of Jewel, a woman of mixed race, and is "satisfied... nearly". The end comes a few years later, when the town is attacked by the marauder "Gentleman" Brown. Although Brown and his gang are driven off, Dain Waris, the son of the leader of the Bugis community, is slain. Jim returns to Doramin, the Bugis leader, and willingly takes a fatal bullet in the chest from him as retribution for the death of his son. [mehr]
Stichwörter: lord jim, joseph conrad, sea story, psychological thriller, modern literature, action and adventure, historical fiction
0,99 US$